Canonical Tag – kada je bitan?

Canonical Tag je najbolji način da saopštimo pretraživaču koji URL želimo da nam indeksira. To je ustvari canonical link element koji ukazuje pretraživaču da postoji glavna kopija stranice. Cilj je da se izbegne dupliranje sadržaja jer znamo da Google kažnjava ovakav način rasipanja resursa. Ako pišemo originalne tekstove, odnosno ne kopiramo i ne plagiramo tuđe, ubacujemo sinonime, i kombinujemo rečenice sa različitih sajtova, nećemo imati problem dupliranog sadržaja. Ipak, može se desiti da u okviru sopstvenog web sajta moramo iz nekog razloga duplirati sadržaj, odnosno da na različitim stranicama moramo primeniti isti sadržaj.

Na Ryte Wiki sajtu (Digital Marketing Encyclopedia), a koji je neka vrsta leksikona možemo pronaći korisne članke u vezi sa ovom i sličnim temama:

canonical-tag-1

CANONICAL TAG - primer:

Ako imamo sledeće URL-ove:

https://primer.com/proizvod/

https://primer.com/proizvod/?session_id=abc/

Prvi URL je standardni izvor, dok je drugi sesija koja se koristi u okviru web prodavnica u cilju omogućavanja skladištenja korisniikovih podataka, na primer, vezanih za korpu prilikom kupovine.

Jasno je da je prvi URL važniji, pa bi on trebalo da bude canonical verzija. Canonical tag bi, stoga, trebalo postaviti u head element drugog URL-a u cilju referisanja na prvi. Obično se kaže da je canonical verzija MAJKA (MOTHER) verzije koja referiše na canonical i u kojoj se nalazi ova vrsta taga.

Na ovaj način kažemo Google-u i drugim pretraživačima da je prvi URL bitniji, da bi upravo njega trebalo da posete crawler-i, trebalo bi ga indeksirati i prikazati u SERP-u.

Canonical tag iz prethodnog primera se nalazi u meta podacima (u head elementu) drugog URL-a:

<link rel=”canonical” href=”https://primer.com/proizvod” />

CANONICAL TAG – način da se eliminiše duplirani sadržaj koji je neophodan

U mnogim situacijama zaista ne možemo izbeći dupliranje u okviru sopstvenog sajta. Često nije reč o pravom dupliranju, već o postojanju veoma sličnih stranica, na primer, više podstranica sa sličnim proizvodima i izgledom. Google tada ne može napraviti jasnu razliku među njima, pa se dešava da odabere pogrešnu podstranicu kao glavnu. Takođe, razni CMS-ovi, odnosno moderni sistemi za upravljanje sadržajem, mogu izazvati probleme u vidu automatskog dodavanja tagova i parametara za sortiranje, pretrage i slično.

Ponekad viđamo canonical URL-ove koji sami na sebe referišu. Time se samo  stavlja do znanja pretraživaču da je to zaista URL koji je glavni. Ipak, trebalo bi  izbegavati zbunjujuće kombinacije u kojima URL-ove međusobno referišu jedan na drugi ili bilo koje vrste unakrsnog referisanja.

Kada nismo sigurni?

U nekim situacijama nismo sigurni koja je stranica glavna (majka), a koje su sporedne, odnosno na kojim stranicama bi trebalo postaviti canonical tag. Ipak, moramo se odlučiti i izabrati, jer je prepuštanje pretraživaču da sam o tome odlučuje svakako najgore rešenje. Bićemo kažnjeni za dupliranje, bespotrebno rasipanje resursa i nijedna stranica se neće dobro kotirati.