Wiki članci vs blog članci
Znamo da je internet preplavljen raznim sadržajima, kako ozbiljnim, tako i onim koji nisu od velike relevantnosti za teme kojima se bave. Blog članci nam često mogu pružati značajne informacije, ali njih je jako mnogo i među njima se kriju i mnoge neproverene i netačne informacije ili generalno podaci sumnjivog kvaliteta. Sa druge strane, imamo Wiki ili Wikipedia direktorijum koji nudi sadržaje ozbiljnijeg i relevantnijeg karaktera vezanog za određenu temu. Takvi bi trebalo da budu i Wiki članci.
Kako Wiki članci mogu poboljšati SEO?
Ako u okviru naše stranice imamo kvalitetan Wiki članak, Google će tu stranicu prihvatiti kao vredan izvor informacija. Ako je taj članak dobar, generalno nekomercijalan i zaista informativnog karaktera, korisnici će potencijalno u većoj meri linkovati ka njemu, što nam daje dobru podlogu za kasniju nadogradnju backlink-ova. Na ovaj način poklanjamo društvu kvalitetnu informaciju i znanje koje ljudi vrlo rado međusobno dele. U okviru Home page možemo, na primer, u glavnom meniju postaviti link do stranice koja sadrži Wiki članak. Potom bismo mogli u okviru stranice sa Wiki člankom da postavimo baner koji nas vodi na Home page.
Wiki članci – imitacija Wikipedia-e
Ovde je, ustvari, reč o pokušaju da imitiramo Wikipedia-u u svakom smislu. To znači da moramo voditi računa o svim standardima postavljanja sadržaja. Poželjno je da naš Wiki članak i vizuelno liči na Wikipedia-u, ali to nije neophodno. Posebno nije poželjno da taj članak korisnik zaista zameni sa Wikipedia-om.
Veoma bitno je da se u potpunosti ispoštuje struktura:
- Jedan H1 title
- Tabela sadržaja (h2 glavna tačka, a h3 podtačka)
- Mnoštvo plavih linkova koji se podvuku plavom linijom kada pređemo mišem preko njih
- Open source, autorske ili kupljene slike ili za koje smo dobili odobrenje
- Na kraju su obavezni citati koji se u tekstu označe plavim brojevima u uglastim zagradama u gornjem delu reda; isti citati se mogu ponavljati
Wiki članci – standardi citiranja
Citiranje je standardni način prikaza intelektualnih izvora koji se koriste prilikom izrade naučnog rada. Oni predstavljaju dokaze koji potvrđuju ili opovrgavaju određene ideje. Citati takođe imaju za cilj da daju kredibilitet radu.
Veoma je bitno da citati budu postavljeni prema standardima citiranja. Postoji više stilova citiranja: oksfordski, hardvardski, vankuverski, APA stil, itd. (https://www.citethisforme.com/).
Možemo se zapitati da li je poželjno staviti mnogo linkova u citatima. Ne da je poželjno, već je i neophodno jer je reč o naučnim radovima, odnosno veoma relevantnim izvorima. Google-u na taj način dokazujemo da razumemo značaj nauke, njene primene i deljenja kvalitetnih i proverenih informacija.
Takođe je korisno i interlinkovanje unutar članka, ali u meri u kojoj će to korisniku zaista odgovarati.
Blog članci
Blog članci mogu biti slični wiki člancima, ali obično nemaju sadržaj (TOC – Table of Content), kao ni citiranje. U blog članku umesto citiranja imamo linkovanje. Važe ista pravila kao za wiki članke. U slučaju da je blog članak ozbiljnijeg karaktera može sadržavati i tablicu sadržaja, pa je u tom slučaju veća verovatnoća da Google generisati sajtlinkove. Međutim, za blog članke generalno važi da nisu u potpunosti zasnovani na naučnim i apsolutno proverenim podacima. Više imaju neformalan karakter sa primesama ličnih mišljenja, stavova i impresija. Malo je blog članaka koji u dovoljnoj meri zadovoljavaju kriterijume kvaliteta da bi za njih Google otključao sajtlinkove. Ipak, ima situacija kada je blog članak zaista relevantan, privlači mnogo saobraćaja, spoljnih linkova i deljenja na društvenim mrežama. Google to uglavnom registruje i tada otključa sajtlinkove.
SEO OPTIMIZACIJA ZA PRETRAŽIVAČE